Koristeći se retoričkim i scenskim trikovima da naglasi atmosferu (reflektori, muzika, baklje), Hitler je svoju publiku vodio ka antisemitskom transu. Uspijevao je ushititi, zainteresirati i oduševiti milione Nijemaca i odvesti ih u kolektivni klimaks. To je činio koristeći se kratkim frazama bez glagola – gramatičkim besmislicama, ali nabijenim snagom sugestije. Upoređujući njegove govore s onim koje je držao premijer vlade Ujedinjenog Kraljevstva Vinston Čerčil (Winston Churchill), Boris Džonson (Boris Johnson) u knjizi Faktor Čerčil ističe:
"Šta Hitler želi? Osvajanje i osvetu (...). Hitler je demonstrirao zlo koje se može učiniti umjetnošću govorništva. Čerčil je pokazao kako govorništvo može pomoći da se spasi čovječanstvo. Govori se da je razlika između Hitlerovih i Čerčilovih govora to što vas Hitler može navesti da pomislite da on može uraditi bilo šta, dok bi vas Čerčil naveo da pomislite da vi možete uraditi sve."
Čerčil je još ranih tridesetih godina prošlog stoljeća upozoravao na opasnost od Hitlera. Boris Džonson o tome u istoj knjizi piše:
"Dok su neki dijelovi britanskog društva nacizam tvrdoglavo smatrali modernim, Čerčil je sve žešće protestirao protiv načina na koji je Hitler maltretirao manjine. Činjenica da je bio u Njemačkoj mnogo mu je pomogla u tome. Uspio je upiti atmosferu: lično je vidio kolone mladih, preplanulih muškaraca i žena, u punoj snazi, punih želje za osvetom. U parlamentu je 23. novembra 1932. održao proročki govor. Primijetio je da 'sve te grupe mišićave teutonske omladine, koja maršira ulicama i putevima Njemačke, puna želje da podnese žrtvu za svoju domovinu, sjajnu u njihovim očima, ne traže prestiž. Oni traže oružje'. Kada budu dobili oružje, predviđao je, upotrijebit će ga da bi uzeli natrag svoje izgubljene teritorije. 'Francuska, Belgija, Poljska, Rumunija, Čehoslovačka, Jugoslavija – svi oni su u opasnosti', rekao je Čerčil. 'Ratni način razmišljanja širi se Evropom. Vrijeme je', kazao je, 'da narodu Britanije kažemo istinu o ovoj opasnosti. Oni, Britanci, otporni su i snažni ljudi, oni to mogu podnijeti'.
Neki su, naravno, rekli da bez razloga diže uzbunu te da je ratni hučkač. Šest godina kasnije pokazalo se, na porazan i nesretan način, da je njegova analiza bila potpuno tačna."